• Nazaj

FORMALNA VERA.... NAPAČNO ČAŠČENJE....

Bodite pozorni na besede, ki so vam danes poslane.... Vaše misli se pogosto gibljejo proti nebesom in zato vas veliko bolj zanesljivo, kot zemeljske otroke, vodijo navzgor, ki se, četudi so pripravljeni, trudijo poslušati Kristusov nauk, a potem sploh ne razmišljajo o tem, kar so slišal. Ljudje ne vedo, da so v neizmernem bogastvu, če poslušajo Božjo besedo in živijo po njej. Poznajo nauke, vendar ne dojamemo njihovega globokega pomena, ker jih sliši le uho, srce pa jih ne poskuša razumeti. Vera je torej navzven videti brezhibna, toda v notranjosti je človek prazen in votel in Božja beseda ne najde odmeva v človeškem srcu. In takšnim ljudem ni dano izrekati sodb. Verjamejo, da so globoko posvečeni, vendar v svojih srcih ne nosijo niti najmanjše modrosti in edino od tam lahko izvira vse razumevanje Božjega nauka. Če se želi človek posvetiti Božji besedi, je prvi pogoj, da je vse okoli njega utišano, da jo srce lahko sprejme..., to pomeni, da nobene zunanje skušnjave ne morejo odvrniti človekove misli od Božje besede. Samo tam, kjer je človek potopljen v Božji nauk, bo srce pozorno in samo tam lahko pričakujemo popolno razumevanje darov od zgoraj. Za človeka ni nič bolj škodljivega od zunanjega potrjevanja vere. To naredi človeka počasnega, in ker se zaveda svoje vrednosti in izpolnjevanja svojih dolžnosti, nobeno hrepenenje ne pride v poštev in potem človek ostane večno na isti stopnji; ker Božja beseda zbledi, srce jo ne sliši, in tak zemeljski otrok ne more niti izkusiti blagoslovov globoke, žive vera v sebi... Od njega bo spoznanje zelo oddaljeno....in.... ker se sam od sebe ne prizadeva približati Božanski resnici.... ne bo mogel zabeležiti nobenega duhovnega napredka.... in kar je najhuje, živel bo v prepričanju, da je v celoti izpolnil svojo dolžnost. Zato je lažje voditi po pravi poti nevernika, kot človeka, ki zadovoljuje vse cerkvene forme, kajti slednji je na napačni poti, vendar v lažnem ali pomanjkljivem spoznanju običajno na njej tudi ostane.... Prepričan je, da je osebno na pravi poti.... Verjame, da služi Bogu, toda njegovo čaščenje je površinsko. Nima globine in je zato le formalno veren, ker v sebi ne nosi Božjih blagoslovov. In tem ljudem se Moje Besede ne bodo zdele sprejemljive, ker zahtevajo večje samoodpovedovanje in močno srce, ki se je pripravljeno žrtvovati.... In vsa modrost bo zato ostala skrita pred njimi, dokler jih njihova lastna volja ne bo spodbudila k ponotranjenju....

AMEN

FORMALNA VJERA.... KRIVO BOGOSLUŽJE....

Obrati pažnju na riječi koje ti danas dolaze.... Tvoje misli tako se često kreću u pravcu Neba i stoga te mnogo sigurnije vode prema gore nego bilo koje zemaljsko dijete koje doduše rado sluša Kristovo učenje ali potom ne ulazi u kontemplaciju toga što je čulo. Ljudi ne znaju da su u neizmjernom bogatstvu ako slušaju Riječ Božju i žive po Njoj.... Oni su doduše upoznati s tim učenjima, no dublji smisao oni ne hvataju, pošto ih čuje samo uho, a srce se ne trudi razumjeti ih. Tako da vjera na van izgleda besprijekorno, no iznutra je čovjek prazan i šupalj, i Riječ Božja u ljudskome srcu ne nalazi odjek.

A takvim ljudima nije dano da prosuđuju.... Oni vjeruju da su duboko upućeni, ali u srcu ne nose ni najmanje mudrosti, a jedino od tamo i može doći svo razumijevanje Božanskog učenja. Ako se čovjek želi prepustiti Riječi Božjoj, onda je prvi preduvjet za to da sve u njemu utihne da bi srce moglo primiti.... tj. da samim ljudima vanjski primamljive stvari nisu povod za to da misli okreću od Riječi Božje. Jedino će tamo gdje se čovjek zadubljuje u Božansko učenje srce biti pozorno, i jedino tamo se može očekivati puno razumijevanje darova odozgor.

Ništa čovjeku nije štetnije od priznavanja vjere na van. To čini da čovjek postaje trom, jer on je onda toliko svjestan svoje bitnosti i svog ispunjavanja obaveze, da nikakvo stremljenje ne dolazi u obzir, i onda čovjek vječno ostaje na istom stupnju, jer Riječ Božja odzvanja bez da ju je srce čulo, pa takvo jedno zemaljsko dijete na sebi ni ne može iskusiti blagoslove duboke, žive vjere.... Njemu će spoznaja biti jako daleka.... i.... pošto on sam po sebi ne stremi tome da se približi Božanskoj Istini.... neće ni moći zabilježiti ikakav duhovni napredak.... I što je najgore, živjeti će u uvjerenju da je potpuno zadovoljio svoju obavezu.

Stoga je lakše navesti na pravi put nevjernika nego čovjeka koji zadovoljava sve crkvene forme, jer ovaj je na krivom putu no u krivoj ili nedovoljnoj spoznaji na njemu (tom putu) najčešće i ostaje.... uvjeren je da je on osobno na ispravnom tragu.... Vjeruje da služi Bogu, no njegovo Bogoslužje je površno.... Ono nema nikakve dubine i stoga je samo formalna vjera, koja u sebi ne nosi Božanske blagoslove.... A tim ljudima se Moje Riječi neće činiti prihvatljivima, pošto one traže veće odustajanje od samoga sebe, i snažno srce koje je se voljno žrtvovati.... I stoga će im sva mudrost ostati skrivena, sve dok ih vlastita volja ne potakne na to da se okrenu na unutra...

AMEN