• Back

Other translations:

UZROK I POCETAK STVARANJA....

Što se dogodilo u kraljevstvu duhova je bio razlog za pocetak Stvaranja, cijelog svemira sa svim njegovim raznovrsnim duhovnim i materijalnim tvorevinama. Prije nastajanja ovih tvorevina jedino je duhovno kraljevstvo postojalo, koje je bilo svijet beskrajnih blaženstava u kojem su duhovna bica uživala u njihovom postojanju i bila su sposobna stvarati u posjedu snage i svjetla u skladu sa njihovom svrhom. I ovo je ‘stvaranje’ opet ukljucivalo duhovne tvorevine, oni su aktualizirali misli i ideje koje su tim bicima pritjecale od Boga i koje su onda oni implementirali/izvodili sa ogromnim ushicenjem buduci je snaga da to cine bila na njihovom raspolaganju i oni su takoder bili sposobni slobodno koristiti njihovu volju. I stanje blaženstva duhovnih bica se nikada nije trebalo promijeniti, oni se nisu trebali bojati niti ogranicenja njihove snage niti redukcije svjetla sve dok je njihova ljubav spram njihova Boga i Stvoritelja ostala nepromijenjena i oni su time bili prožeti od strane Njega sa Božanskim svjetlom ljubavi.... Ali onda je nastala situacija koja je bica izložila novom nacinu gledanja na stvar, kada je Lucifer, nositelj svjetla.... prvostvoreno bice.... predstavio Vjecno Božanstvo, buduci je Ono bilo nevidljivo, kao dvojbeno/neizvjesno.... i predstavio sebe kao onog od koga su sva duhovna bica potekla i takoder zahtjevao njihovo priznavanje njega kao boga i stvoritelja....

Ovo je medutim u bicima prouzrocilo konflikt buduci je njihova ljubav pripadala Onome Koji ih je stvorio.... ali Luciferova prezentacija ih je zbunila, u stvari, ona je izgledala više prihvatljiva/uvjerljiva, jer Lucifer je zracio svjetlo i sjaj i oni nisu bili sposobni vidjeti uzvišeno bice iznad njega.... Unatoc tome, oni su i dalje bili prožeti od strane svjetla realizacije; posljedicno tome oni su takoder dvojbili Luciferov prikaz. Ali postepeno su se njihovi blistavi trenuci uvida poceli izmjenjivati sa trenucima laganog zamagljivanja, i što je više bice za/po-državalo potonje duže su trajale faze zamracenog razmišljanja, ili drugacije [[(= u slucaju drugih bica)]], misli su se razbistrile/posvijetlile i bice je na najlucidniji nacin shvatilo svoje istinsko porijeklo. I Lucifer više nije bio sposoban zatupiti realizaciju potonjih.... Prijašnji su, medutim, brzo postali predmetom njegove kontrole, oni su mu se pridružili i gledali su na njega kao na njihovog boga i stvoritelja buduci su se opirali njihovim neprestano ponovno-javljajucim prosvjetljenim trenucima sve dok se nije dogodio konacni pad u bezdan. Luciferova neumanjena snaga u pocetku je bila dovela u postojanje gomilu najblaženijih duhovnih bica u postojanje, i naracun mnoštva ovih tvorevina u njemu se pojavio pogrešan osjecaj samo-poštovanja.... On više nije vidio Izvor od Kojeg je bio primio ovu snagu nego jedino ‘dokaz’ snage koja ga je prožimala i on ga je jedini želio posjedovati, premda je znao kako je o takoder pripadao Onome iz Cije je snage njemu bilo dozvoljeno crpiti. Ipak on nju nije jedino želio posjedovati, on je takoder želio zatamniti svjetlo bica koje je najizrazitije njima otkrivalo njihovo porijeklo.... I tako je on uspio u poticanju konflikta u bicima što je, medutim, takoder umanjilo njihovu srecu i omelo njihovu stvaralacku aktivnost.... sve dok oni nisu konacno odlucili prihvatiti njihovog gospodara i tako su bica baš kao i nositelj svjetla proigrala njihovu snagu i svjetlo i zaronila u tamu....

I ovaj duhovni proces koji vama ljudima može biti samo ugrubo objašnjen, je rezultirao u pojavljivanju bezbrojnih duhovnih i fizickih tvorevina.... Ove tvorevine su samo preoblikovana, pala duhovna bica.... Zbog njihova otpadništva od Boga, usljed njihove beskrajno velike udaljenosti od Njega, njihova je supstanca postala povecavajuce kruta što je ona dalje propala. Ovo se treba razumjeti tako da duhovna snaga od Boga, koja potice uvijek povecavajucu aktivnost, više nije bila u stanju dotaci ova duhovna bica buduci su joj se ona sama suprotstavila; i tako je njihova aktivnost dokoncala, njihova pokretljivost, njihov se život ukrutio.... i što je ostalo je bila potpuno ukrucena supstanca, koja je izvorno doista bila Božja isijana snaga, ipak ona je postala totalno neucinkovita.... Ali Božja ljubav i mudrost su inicijalno naumili drugaciju svrhu za duhovna bica: neprestanu aktivnost u skladu sa Njegovom voljom koja je, u isto vrijeme, bila takoder naumljena biti volja bica. Duhovna bica su bila djelovala u suprotnosti sa njihovom svrhom, oni su željeli koristiti njihovu snagu protivno Božanskoj volji ipak više to nisu bili sposobni napraviti, pošto su usljed njihova otpadništva bili sebe lišili njihove snage. U tom je trenutku Božja ljubav opet šcepala potpuno ukrucene duhove, koji više nisu bili sposobni sebe prepoznati i bili su ne više nego nakupina Bogu-protivnih duhovnih supstanci. Njegova snaga ljubavi je ove supstance rastavila i iskoristila ih da nastanu najrazlicitija djela stvaranja.... Time je On više ili manje preoblikovao Njegovu jednom isijanu snagu, On je dao svakom pojedinacnom djelu stvaranja njegov zadatak kojem je ono onda udovoljavalo u zakonu prisile, tako da je razložena duhovna supstanca bila prisiljena biti aktivna ali bez ikakve samo-svjesnosti, koju je prethodno posjedovala kao duhovno bice. Posljedicno tome, tvorevine nisu ništa drugo nego ono što je izvorno bilo proizašlo od Boga, samo u potpuno drugacijem stanju njihova savršenstva što se tice.... Jer sve tvorevine jesu ili udomacuju jedino nesavršene duhovne duhove koji su na putu povratka k Bogu. Savršena duhovna bica nisu potrebovala materijalne tvorevine, oni su jedino eksternalizirali njihove ideje i misli ali ove su opet bile jedino duhovni proizvodi njihove volje i razmišljanja i njihove neogranicene snage. To je bio svijet koji je jedino bio nastanjen savršenim bicima. Nikakve mane, nikakva ogranicenja i nikakvi nedostaci nisu u njemu postojali.... Jer ovi su jedino izbili na površinu kada je svemir udomacio Bogu-protivna bica.... kada su nesavršena bica trebala cahure u kojima su bili prisiljeni postati aktivnima.

I stoga, gdjegod se mogu pronaci forme one takoder unutra sadrže zarobljene nesavršene duhove, i što su više krute ove forme to je više ukrucena i Bogu-protivna zavezana duhovna supstanca unutra. Ali cak se sama forma.... materijalni dio.... sastoji od takvih nesavršenih supstanci koje su jedino držane na okupu od strane Božje snage Ljubavi kako bi posluživale svrhu: kao nositelji duhovnih bica da im pomognu napredovati. Božanska snaga ljubavi je upakirala sve ove duhovne supstance ali nece prisilno utjecati na njih tako što ce nasilno slomiti njihov otpor.... Djelo stvaranja mora doista vršiti specificnu aktivnost u skladu sa Božjom voljom ali duh unutar nje nije prisiljen okrenuti se k Bogu. I to je zašto je moguce da duh jednog prvobitnog bica može proci cijeli proces kroz djela stvaranja sve do konacnog utjelovljenja kao ljudsko bice a ipak da nije odustao od njegovog otpora spram Boga, buduci to treba biti ostvareno pomocu njegove slobodne volje koja se isto tako može opet okrenuti ka princu tame. Ali neprestana aktivnost pod zakonom prisile obicno postiže redukciju otpora Bogu, buduci cak i najmanja aktivnost vec daje bicu izvjesni osjecaj utjehe, buduci izražaj snage korespondira njegovoj temeljnoj prirodi. Bezbrojni zvjezdani svjetovi.... sve njihove inherentne tvorevine, su rezultat ovog prošlog otpadništva u kraljevstvu duhova.... Oni ce i dalje nastaviti postojati vjecnostima; opet i iznova ce se nove tvorevine pojaviti kako bi omogucile jednom palim duhovima vratiti se k Bogu. Vjecnosti ce proci sve dok djelo povratka nije ostvareno, sve dok se cak posljednje ukruceno duhovno bice nece razložiti i biti sposobno zapoceti put povratka.... Medutim, prije ili poslije sve ove tvorevine ce sebe produhoviti, prije ili poslije postojati ce opet samo jedan ‘duhovni svijet’ gdje ce svi duhovi raditi sa istom voljom kao što je Božja volja i biti neuporedivo sretni.... prije ili poslije Bog ce ostvariti Svoj cilj da nece biti okružen samo sa ‘živim tvorevinama’ nego ‘djecom’ kojoj Može omoguciti najveca blaženstva, buduci Ga Njegova beskrajna ljubav podstice spram neprestane srece i nece Mu dati otpocinuti sve dok nije ostvario Njegov cilj.

AMEN

Translator

VZROK ZA NASTANEK STVARJENJA ....

To kar se je zgodilo v kraljestvu Duhov, je bil vzrok za nastanek stvarjenja, celotnega vesolja z vsemi njegovimi duhovnimi in materialnimi stvaritvami. Pred nastankom teh stvaritev je obstajalo le duhovno kraljestvo, katero je bilo en svet neskončne blaženosti, v katerem so duhovna Bitja uživala v svojem obstoju in so bila sposobna ustvarjati v posedovanju Moči in Svetlobe v skladu s svojim namenom. In to "ustvarjanje" je ponovno vključevalo duhovne stvaritve, v uresničevanju misli in idej, katere so tem bitjem pritekale od Boga in katere so ona (duhovna bitja) potem izvrševala z velikim navdušenjem, saj jim je moč za to bila na razpolago, in ona so prav tako lahko svobodno uporabljala svojo voljo.

In to stanje blaženosti duhovnih bitij se nikoli ne bi moralo spremeniti, ona se niso morala bati niti omejitve svoje Moči niti zmanjševanja Svetlobe, vse dokler je Ljubezen v njih do njihovega Boga in Stvarnika ostala nespremenjena, in so ona torej bila prežeta od Njega z Božansko Svetlobo Ljubezni.... Vendar je potem nastala situacija (stanje), katera je bitja izpostavila novemu načinu gledanja na stvari, ko je Lucifer, Nosilec Svetlobe.... prvo ustvarjeno bitje.... predstavil Večno Božanstvo kot dvomljivo, ker Ono ni bilo vidno.... in predstavil sebe samega kot tega, od katerega so izšla vsa duhovna bitja, in prav tako od njih zahteval priznavanje njega kot Boga in Stvarnika....

To pa je v bitjih povzročilo razdvojenost (dihotomijo), ker je njihova Ljubezen pripadala Temu, Kateri jih je ustvaril.... vendar jih je Luciferjeva predstavitev zmedla, v resnici jim je zgledala bolj verodostojna, ker je Lucifer žarel v Svetlobi in sijaju, in tega nad njim vzvišenega Bitja pa ona niso bila sposobna videti.... Kljub temu pa je v njih še bila Svetloba spoznanja, zato so ona prav tako dvomila o Luciferjevi predstavitvi.

Toda postopoma so se začeli njihovi bleščeči trenutki vpogleda izmenjavati s trenutki postopne zameglitve, in kolikor več bitij je zadržalo slednje, dlje so trajale faze zatemnjenega razmišljanja, ali v primeru drugih: misli so se razbistrile in bitje je na najbolj luciden (jasen, razumljiv) način spoznalo svoje resnično poreklo. In Lucifer ni bil več sposoben zatemniti spoznanja slednjih.... Prejšnji pa so hitro postali predmet njegovega nadzora, oni so se mu pridružili in so videli v njem njihovega boga in stvarnika, ker so se upirali trenutkom polnim svetlobe, ki so se vedno znova pojavljali v njih, vse dokler se ni zgodil končni padec v brezno.

Luciferjeva nezmanjšana moč je v začetku privedla v obstoj neštete množice najbolj blaženih duhovnih bitij, in na račun te množice njegovih stvaritev je v njem rastla lažna samozavest.... On več ni videl Izvora, od Katerega je bil prejemal to moč, ampak je videl le še "dokaze" moči, ki ga je prežemala, in jih je želel posedovati le zase, čeprav je vedel, da oni pripadajo prav tako Njemu, iz Katerega mu je bilo dovoljeno črpati moč. Toda on ni želel njih le posedovati, temveč prav tako v teh bitjih zatemniti svetlobo, katera je njim najbolj jasno razodevala njihovo poreklo....

In tako mu je (Luciferju) uspelo bitja pahniti v razdvojenost (v sebi), katera pa je prav tako zmanjšala njihovo srečo in zavirala njihovo ustvarjalno aktivnost.... vse dokler se oni dokončno niso odločili sprejeti svojega gospodarja, in tako so bitja kakor tudi Nosilec Svetlobe izgubili svojo moč in svetlobo in se pahnili v temo....

In ta duhovni proces, ki je vam ljudem lahko pojasnjen le v grobih potezah, je bil povod za nastanek neštetih stvaritev duhovne in materialne narave....

(3. 7. 1958) Te stvaritve so le preoblikovana, padla duhovna bitja.... Zaradi njihovega odpadništva od Boga, torej zaradi neskončne oddaljenosti od Njega so v svoji substanci postajala vse bolj trda, globlje kot so padala. To je treba razumeti tako, da se duhovna moč iz Boga, ki spodbuja vedno večjo aktivnost, več ni mogla dotakniti teh duhovnih bitij, ker so se ji sama zoperstavila; in tako je njihova aktivnost prenehala, njihova gibljivost se je strdila; življenje.... in kar je ostalo, je bila popolnoma trda snov, sicer izvirno od Boga izsevana moč, vendar je postala popolnoma neučinkovita.... Toda Božja Ljubezen in Modrost sta si v začetku zamislili drugačen namen (določitev) za duhovna bitja: neprestano aktivnost v skladu z Njegovo voljo, katera pa bi istočasno prav tako morala biti volja bitij.

Duhovna bitja so bila delovala v nasprotju s svojim namenom (določitvijo), želela so uporabljati svojo moč v nasprotju z Božjo voljo. Vendar pa tega več niso mogla, ker so zaradi svojega odpadništva sama sebe oropala svoje moči. V tistem trenutku je Božja Ljubezen zopet zagrabila popolnoma otrdele duhove, ki sebe niso bili več sposobni prepoznati in so bili nič več kot skupek Bogu nasprotnih duhovnih snovi. Moč Njegove Ljubezni je te snovi-substance razgradila in jih uporabila, da nastanejo najrazličnejša dela stvarjenja.... S tem je On tako rekoč preoblikoval Svojo nekoč izsevano moč, On je dal vsakemu posameznemu delu stvarstva njegovo nalogo, katero je to potem izpolnjevalo pod zakonom prisile, tako, da je razgrajena duhovna snov bila prisiljena biti aktivna, *vendar brez kakršnega koli samozavedanja, katerega je imela prej kot duhovno bitje.*

.... Stvaritve v bistvu torej niso nič drugega kot to, kar je bilo prvotno izšlo od Boga kot Bitje, samo v popolnoma spremenjenem stanju, kar se tiče njihove popolnosti.... Ker vse stvaritve so ali "zakrivajo" (zastirajo) nepopolno duhovno, katero se nahaja na poti vrnitve k Bogu. Popolna duhovna bitja ne potrebujejo materialnih stvaritev, ona iz sebe samih navzven le prikazujejo (eksternalizirajo) svoje ideje in misli, vendar pa so to zopet bili le duhovni proizvodi njihove volje in razmišljanja ter njihove neomejene moči. To je bil svet, ki je bil naseljen le s popolnimi bitji. V njem ni bilo nobenih napak, nobenih omejitev in nobenih pomanjkljivosti.... Ker te so se pojavile šele, ko je vesolje udomačilo Bogu nasprotujoča bitja.... ko so nepopolna bitja potrebovala ovoje, v katerih so bili prisiljeni postati aktivni.

Kjer se torej nahajajo kakršnekoli oblike, je znotraj njih ujeto (izgnano) nepopolno duhovno, in bolj kot so te oblike trde, tem bolj trda in Bogu nasprotna duhovna snov je ujeta v notranjosti. Vendar pa je tudi oblika sama.... materija.... sestavljena iz takšnih nepopolnih snovi, ki so obdržane skupaj le z močjo Božje Ljubezni, da bi služile namenu: kot nosilci duhovnih bitij, da jim pomagajo napredovati. Božanska moč Ljubezni je ovila-zapakirala vse te duhovne snovi, vendar ne bo prisilno vplivala na njih tako, da bi nasilno zlomila njihov odpor....

Dela stvarjenja morajo prav zares opravljati določeno aktivnost v skladu z Božjo voljo, vendar duhovno znotraj njih ni prisiljeno obrniti se k Bogu. In zato se lahko tudi zgodi, da duhovno, ki pripada izvirnemu bitju, lahko gre skozi celoten proces skozi dela stvarstva, vse do končnega utelešenja kot človek, pa vendar še ni odstopilo od svojega odpora proti Bogu, ker to mora uresničiti z uporabo njegove svobodne volje, katera se prav tako lahko zopet obrne k Princu teme. Vendar pa neprestana aktivnost pod zakonom prisile ponavadi doseže zmanjšanje odpora do Boga, ker celo tudi najmanjša lastna aktivnost že daje bitju določen občutek zadovoljstva, ker izražanje moči odgovarja njegovemu temeljnemu značaju.

Nešteti zvezdni svetovi.... vse stvaritve, ki se v njih nahajajo, so posledica tega preteklega odpadništva v kraljestvu duhov.... Oni bodo še naprej obstajali cele večnosti, vedno znova bodo nastajale nove stvaritve, da bi omogočile vsem nekoč padlim duhovom vrnitev k Bogu. Večnosti bodo minile, vse dokler proces vrnitve ne bo uresničen, vse dokler se celo zadnje strjeno duhovno bitje ne bo razgradilo, in bo sposobno začeti pot vrnitve....

Toda nekega dne se bodo vse te stvaritve poduhovile, nekega dne bo obstajal samo en "duhovni svet ", kjer bodo vsi duhovi delali z enako voljo kot je Božja volja in bodo neizmerno blaženi.... nekega dne bo Bog uresničil Svoj cilj, da ne bo obdan samo s " stvaritvami ", temveč z "Otroci", katerim lahko omogoči največjo blaženost, ker Ga Njegova neskončna Ljubezen spodbuja k neprestani osrečitvi in Mu ne bo dala počivati prej, preden ne bo uresničil Svojega cilja. AMEN

Translator