Primerjaj objavo s prevodom
PROCES RAZVOJA .... ZAKON PRISILE .... ETAPA SVOBODNE VOLJE ....
Nič ni brez namena in cilja.... Vse kar obstaja, je ustvaril Bog in privedel v življenje, da izpolni (svoj) namen. Posledično temu ima vse prav tako svojo določitev (nalogo, usodo).... služiti mora na tak ali drugačen način, da bi izpolnilo svoj namen. Celo najmanjše delo stvarjenja, najmanjše živo bitje ima svojo nalogo, ki jo mora izpolniti in je do neke mere k temu prisiljeno, ker je vse stvarstvo podložno zakonu narave, in zato ne more delovati v nasprotju tega zakona....
Kljub temu je tudi to, kar je opravljeno pod zakonom prisile prav tako neke vrste služenje, ker bo vedno koristilo enemu drugemu delu stvarstva, kar je nujno za nastanek in ohranitev le tega. Tako torej nič v vesolju ni brez namena in ni nastalo brez razloga. Končni namen in določitev (naloga) pa je osvobajanje duhovne snovi, k čemer prispeva celotno duhovno stvarstvo, v skladu z Božanskim modrim Načrtom od večnosti. Celotno stvarstvo obstaja samo za namen osvoboditve (odrešitve) duhovne snovi, in vsako posamezno delo stvarstva izpolnjuje svojo določitev pod zakonom prisile.
Človek pa je izjema, ker čeprav je prav tako ustvarjalno delo Boga, on kljub temu kar se tiče njegovega razmišljanja, volje in delovanja ni predmet zakona prisile. Zunanji človekov del, telo, je še vedno predmet zakona prisile, ker je sestavljeno iz duhovnih snovi, katere so šele na začetku svojega razvoja. Njegova duša pa uživa določeno količino svobode, lahko se razvije v skladu s svojo svobodno voljo in ni podrejena od Boga danemu zakonu. Kljub temu pa je v svojem razvoju, v svoji osvoboditvi od zemeljske materije odvisna od svoje volje, da služi, ker je torej služenje dejanski namen zemeljskega življenja.... In, ker ni prisiljena služiti, se mora Ljubezen, ki je najbolj običajni (varni) motiv služenja, v njej razviti.
To kar se je dogajalo in je bilo doseženo v času neskončno dolgega obdobja pod zakonom prisile, bo sedaj doživelo svoj vrhunec kot človek vendar v svobodni volji. Človek mora služiti v Ljubezni, da bi se tako dokončno osvobodil stanja zavezanosti, katerega duša občuti kot zavezanost in kot omejitev svoje prvotne obilice Moči in Svetlobe.... Duša človeka lahko doseže ta cilj na Zemlji, če ima resno voljo za to, vendar ji tega ni treba (ne mora) doseči, ker ji je Bog dal svobodo volje, tako, da se lahko svobodno odloči za Njega ali za Njegovega nasprotnika, ki jo je naredil nesvobodno in od katerega se mora osvoboditi.
Služenje iz Ljubezni je ključ do osvoboditve iz tega neskončno dolgega ujetništva....
(6. 5. 1951) To kar je duhovno bitje moralo narediti v skladu z Božjo voljo v dolgem potovanju skozi vse stvarstvo, to sedaj v končni fazi mora narediti v svobodni volji.... služiti mora iz Ljubezni.... Na ta način dokazuje svoje božansko poreklo, kajti Ljubezen karakterizira božansko bitje, in človek sebe ponovno oblikuje v svoj izvirni značaj, ponovno sprejema to, kar je v svobodni volji iz arogance (vzvišenosti) zavrnil. Takoj, ko človek služi iz Ljubezni, je njegov prestopek proti Bogu preklican, on je odrešen greha in je ponovno našel svojo pot nazaj k Bogu, od Katerega se je želel oddaljiti (se je oddaljil).... On prepoznava svoje stanje Božjega otroka in hrepeni vstopiti v pravilen odnos z Očetom ter postati skozi Ljubezen resnični Božji otrok.... Vendar pa se to mora zgoditi v svobodni volji. To je njegov preizkus življenja na Zemlji, katerega mora brezpogojno opraviti.
Človek lahko doseže svoj cilj, ker od Boga prejema pomoč na vsaki mogoči način. Vendar pa lahko on prav tako potuje to dolgo pot razvoja zaman, če na stopnji človeka ne napreduje ali celo nazaduje, kot pa, da gre navzgor. Potem on ponovno zlorabi svojo svobodno voljo.... on ne uporabi mnogih priložnosti, ki so mu dane za dosego cilja, in potem mora prav tako nositi posledice.... ponovnega potovanja skozi celotno stvarstvo. Nekega dne bo on zagotovo dosegel svoj cilj, vendar bitje samo določa čas svojega ujetništva (zvezanosti). Kajti Bog mu je dal svobodno voljo, na katero On prav tako pazi, da bi ono (bitje) lahko postalo popolno. AMEN
Prevajalci
PROCES RAZVOJA.... ZAKON PRISILE.... ETAPA SLOBODNE VOLJE
Ništa nije bez svrhe i cilja.... Sve što postoji stvorio je Bog i donio u život da [[bi]] ispuni[[lo]] svrhu. Posljedično tome, sve također ima svoju funkciju/sudbinu.... mora služiti na ovaj ili onaj način kako bi ispunilo svoju svrhu. Čak najmanje djelo stvaranja, najmanje živo biće, ima svoju funkciju/zadatak kojeg mora ispuniti i, do određene mjere, je prisiljeno na to, pošto su sva bića subjekti/podložna prirodnom zakonu i stoga ne mogu djelovati protiv tog zakona.
Usprkos tome, što je izvršeno na ovaj zakonski način je također služenje, pošto će uvijek koristiti jednom ili drugom djelu stvaranja. Ovo je nužno za održavanje tvorevina. I tako, ništa u cijelom svemiru nije bez svrhe, ili je bilo stvoreno bez razloga.
Konačna svrha i sudbina, međutim, je oslobađanje duhovne supstance [[ili ‘svega duhovnog’]], čemu cijelo stvaranje doprinosi u skladu sa Božjim mudrim Vječnim Planom. Cijelo stvaranje je jedino došlo u postojanje u svrhu oslobađanja duhovne supstance, i svako pojedinačno djelo stvaranja ispunjava svoju sudbinu pod zakonom [[ili ‘u stanju’]] prisile.
Ljudsko biće je međutim iznimka [[ili ‘puno je drugačija stvar čovjeka što se tiče’]] jer, iako je uistinu Božje stvaralačko djelo, on ipak, njegovog razmišljanja, volje i djelovanja što se tiče, nije predmetom zakona prisile. Izvanjski čovjekov dio, tijelo, je i dalje predmetom zakona prisile, pošto se sastoji [[ili ‘je izgrađeno’]] od duhovnih supstanci koje su na početku razvoja. Njegova duša, međutim, uživa određenu količinu slobode u tome što je sposobna razviti se u skladu sa svojom vlastitom slobodnom voljom i nije predmetom Bogom-danog zakona. Time je u svojoj zrelosti, ona oslobođena od ograničenja zemaljske materije. Materija(l) služi čovjekovoj slobodnoj volji, pošto je služenje stvarna svrha zemaljskog života.... A pošto čovjek nije prisiljen služiti, Ljubav, koja je uobičajeni motiv služenja, mora biti razvijena.
Ono što se pojavilo za vrijeme [[beskonačno dugog]] perioda prisile i bilo je kompletirano/ostvareno, će sada doživjeti svoju kulminaciju/okrunjenje kao čovjek, ali sve u slobodnoj volji. Čovjek mora služiti u Ljubavi da bi se konačno oslobodio od vezanosti na koju duša gleda kao na [[ili ‘koje duhovna supstance gleda kao na’]] ograničenje i sputavanje svog izvornog preobilja snage i svjetla.... Čovjek može postići ovaj cilj na Zemlji pošto mu je Bog dao slobodnu volju tako da se može odlučiti za Boga ili Njegovog neprijatelja, koji ga je učinio neslobodnim, i od koga se mora osloboditi. Služenje u ljubavi je ključ oslobađanja od ovog beskonačno dugog zarobljeništva.... Ono što je duhovno biće, u skladu sa Božjom voljom, bilo prisiljeno učiniti tijekom dugog p(rop)ut(ovanj)a kroz svo stvaranje, to sada u završnoj etapi treba učiniti u slobodnoj volji.... treba služiti u Ljubavi.... Na taj način demonstrira [[ili ‘u tome dokazuje’]] svoje Božansko porijeklo. Ljubav je karakterizirala Božansko biće, i čovjek sebe ponovno oblikuje u svoju izvornu prirodu [[ili ‘u ono što je ranije bilo’]], ponovno prihvaća što je u slobodnoj volji odbacio u oholosti. Čim čovjek služi u Ljubavi njegova uvreda protiv Boga je otkazana/otklonjena, on je iskupljen od grijeha i nalazi svoj put nazad k Bogu, od Kojeg se udaljio.... On prepoznaje svoje sinovstvo i žudi ući u ispravan odnos sa Ocem i postati, kroz svoju ljubav, istinsko Božje dijete....
Ali sve se to mora dogoditi u slobodnoj volji. Ovo su probe/kušnje zemaljskog života koje on apsolutno/bezuvjetno mora proći. Čovjek može dosegnuti svoj cilj pošto od Boga prima pomoć na svaki mogući način. Međutim, on može također putovati dugačkim putem razvoja uzalud ako u etapi ljudskog bića teži radije na-dolje nego na-gore. Onda on ponovno zloupotrebljava svoju slobodnu volju.... on ne koristi mnoge mogućnosti koje su mu na raspolaganju da ostvari cilj/svoju sudbinu, i onda će također morati prihvatiti posljedice ponovnog put(ovanj)a kroz cijelo stvaranje.
Jednog dana će on ostvariti svoj cilj, ali samo biće određuje koliko dugo će ostati u svom zarobljeništu/zavezano. Bog mu je dao priliku da postane savršen, ali će uvijek poštovati njegovu slobodnu volju.
AMEN
Prevajalci