• Back

ZAŠTITNI ZID..... DUHOVNA BORBA..... KUŠNJE.....

Dobro, kad je usmjereno k Bogu, oko sebe podiže neku vrstu zaštitnog zida. A zlo se trudi taj zid srušiti i pritom se služi nečistim sredstvima..... bori se skriveno i često pod krinkom dobrote i pobožnosti. A tada valja biti duplo budan, kako bi to bilo prepoznato kao zlo.

Bogu nasuprotne snage ostaju u blizini čovjeka koji stremi Bogu i opažaju i najmanju mlakost čovjeka kako bi njegovo razmišljanje usmjerile na stvari koje su s onu stranu Božanskoga. I još ako je čovjek slab, tad prima (te) misli koje mu budu došaptavane, i njegovo razmišljanje više se ne kreće isključivo po duhovnom putu.

I tad čovjek mora sam sa sobom ući u borbu kako bi nadvladao te misli. Tek tad njegovo ga srce silnije nagoni k Bogu, jer duša osjeća pad kao nešto otežavajuće i trudi se toga osloboditi.

Ali svaka duhovna borba izražava se već s obzirom na pobjednika..... Ima li protivnik nadmoć, tada će čovjek težiti za vanjskim stvarima i zalagati će se za zemaljski uspjeh..... On će prekinuti duhovnu težnju i time dakle platiti danak svijetu.....

No ako je snaga Duha u njemu djelatna, onda ga zemaljske kušnje ne mogu promijeniti u njegovoj volji..... On je iznutra miran i fokusiran na cilj; on prezire to što mu se približava i što ga želi naginjati ka zemaljskom načinu razmišljanja; on je Bogu vjeran i time dakle za njega nema skretanja, njegova volja je uvijek i neprestano usmjerena u pravcu sjedinjenja s Bogom.....

Kušnjama se oduprijeti i nalaziti se u pojačanoj čežnji za Bogom predstavlja duhovni napredak. Taj čovjek si je dakle podigao zaštitni zid koji sprječava zlo da do njega dopre. On je osiguran protiv kušnji i prepoznaje sile koje ga pod maskom dobroga pokušavaju tlačiti.

Jer, njegova percepcija je istančana..... On će neprestano zamjećivati nečisto i protiv toga će se braniti; no oni koji se daju od strane toga zarobiti još su i sami nečisti, u srcima im je požuda za svijetom još prevelika i što im se približava sa lijepim riječima i gestama, toga neće biti svjesni kao lošeg i pogrešnog, tako da protivnik ima laku igru.

Ali ako je čovjek budan i Boga moli za pomoć, njegov će pogled postati izoštren, i on će postupati u skladu s Božjom voljom. Borba će za njega ostati neprestana, jedino što će biti manje osjetna, ako mu je težnja usmjerena k Bogu..... Međutim ta borba je od Boga dozvoljena, kako bi čovjek sam na tome iskušao svoju snagu, kako bi si snagu koja mu nedostaje izmolio od Boga, dakle kako bi u Njemu našao svoje utočište..... I tako će njegov stav prema Bogu uvijek biti presudan za to tko je pobjednik, dobro ili zlo.

AMEN

ZAŠČITNI ZID... DUHOVNI BOJ... PREIZKUŠNJE...

Ko je dobro usmerjeno k Bogu, zgradi okoli sebe nekakšen varovalni zid. In zlo skuša porušiti ta zid in se pri tem poslužuje nečistih sredstev... bojuje se na skrivaj in pogosto pod krinko dobrote in pobožnosti. In takrat je potrebno biti dvojno pozoren, da bi se to prepoznalo kot zlo. Bogu nasprotujoče sile ostajajo blizu človeka, ki stremi k Bogu in zaznavajo tudi najmanjšo mlačnost človeka, da bi njegovo mišljenje usmerili k stvarem, ki so onkraj božanskega. Še posebej, ko je človek šibak, takrat sprejema misli, ki mu jih šepetajo, in njegovo razmišljanje se ne giblje več izključno po duhovni poti. In potem se mora človek boriti sam s seboj, da te misli premaga. Šele takrat ga srce močneje žene k Bogu, ker duša občuti padec kot nekaj obremenjujočega in se ga želi osvoboditi. Vendar pa se vsak duhovni boj izraža glede na zmagovalca... Če ima nasprotnik premoč, potem bo človek težil k zunanjim stvarem in bo delal za zemeljski uspeh... Prekinil bo duhovno stremljenje in tako plačal davek svetu.... Če pa v njem deluje moč duha, ga zemeljske preizkušnje ne morejo spremeniti v njegovi volji... V sebi je miren in osredotočen na cilj; prezira tisto, kar se mu bliža in ga hoče nagniti k zemeljskemu načinu mišljenja; je zvest Bogu in tako zanj ni odstopanja, njegova volja je vedno in nenehno usmerjena k zedinjenju z Bogom... Upiranje skušnjavam in povečano hrepenenje po Bogu predstavlja duhovni napredek.

Ta človek je torej zgradil varovalni zid, ki preprečuje, da bi ga zlo doseglo. Zavarovan je pred skušnjavami in prepoznava sile, ki ga pod krinko dobrega poskušajo zatirati. Ker so njegovi občutki podobni mimozi. (Ker je njegovo zaznavanje prečiščeno).... Neprestano bo opažal nečisto in se ga branil; a tisti, ki se jim pustijo ujeti, so še sami nečisti, v njihovih srcih je še prevelika želja po svetu in kar se jim približa z lepimi besedami in kretnjami, tega se ne bodo zavedali kot slabo in napačnega, tako da ima nasprotnik lahko igro. Če pa je človek buden in prosi Boga za pomoč, se bo njegov vid izostril in ravnal bo v skladu z Božjo voljo. Boj bo zanj ostal stalen, edino manj opazen bo, če bo njegovo stremljenje usmerjeno k Bogu... Vendar Bog ta boj dopušča, da človek na njem preizkuša svojo moč, da bi moč, ki mu primankuje, lahko izprosil pri Bogu, da bi pri Njem našel svoje zatočišče... In tako bo njegov odnos do Boga vedno odločilen za to, kdo bo zmagovalec, dobro ali zlo.

AMEN