• Back

PRAVIČNO RAZMIŠLJANJE I POSTUPANJE....

Pravedni se nikada neće trebati postidjeti svojega ponašanja, premda on time ne privlači uvijek priznanje od svojih bližnjih. Budući je pravednome načelo, za sve što on čini, moći preuzeti odgovornost naspram bližnjih, i također naspram Boga. Bog će uvijek odobriti njegovo ponašanje, ali ne i bližnji, budući oni žele priznati samo ono što njima donosi korist. Ali, ne može se uvijek izvući vlastita korist iz nekog pravičnog postupka, baš kao što bližnjemu iz toga ne proizlazi uvijek zemaljski blagoslov. No, pravedno razmišljanje duši služi u visokoj mjeri, jer pokazuje naklonost prema Istini, kao i volju za dobro. Jer jedino onaj tko želi dobro, također će pravičnu misao nazvati svojom vlastitom. Tako će svaki pravični postupak za sobom povući Božji blagoslov, onaj tko razmišlja pravedno, steći će Božji užitak, a bližnjemu će biti odobreno, ono što mu ponekad uskraćuje čovjek koji razmišlja nepravedno. Pravično postupati prema bližnjemu uvijek znači, njemu učiniti ili dati isto ono što čovjek priželjkuje sebi samome.... Čovjek može biti dobro naučen (odgojen) pravednosti, tako da on od djetinjstva bude obavezan staviti svoje vlastite želje u pozadinu, te najprije ostvariti ono što je potrebno za dobro bližnjega. On mora kroz svoju Ljubav biti na to potaknut, i on se mora oduprijeti pribjegavanju takvim sredstvima, koja otvoreno mogu biti nazvana nepravednima. On uvijek mora postupati prema najboljem zakonu i savjesti. On ne smije dati prednost jednome ili drugome, nego mora tražiti Božansku podršku, onda će mu biti nemoguće učiniti nešto što se protivi pravednosti, i zbog toga se on također ne mora bojati zemaljske vlasti. Budući Onaj, Koji je ljudima dao takve zapovijedi, također će duh u čovjeku voditi u ispravno razmišljanje, tako da će on uvijek znati, što je pravedno, a što nepravedno, i što odgovara Božanskoj volji. I on će slijediti unutarnji glas, koji ga uistinu ispravno savjetuje.

AMEN

Pensar y actuar con justicia....

El justo nunca necesita avergonzarse de su conducta, aunque no siempre obtiene la aprobación de sus semejantes. Porque el principio del justo es responsabilizarse de todo lo que hace frente al semejante y también frente a Dios. Dios siempre aprobará su comportamiento, pero no el de los semejantes, porque ellos solo quieren reconocer lo que les trae un beneficio. Pero no siempre es posible obtener un beneficio personal de un acto de rectitud, así como las bendiciones terrenales no siempre surgen de esto para el semejante.

ro el pensar con justicia es de gran beneficio para el alma, porque demuestra la inclinación hacia la verdad, así como la voluntad hacer el bien. Porque solo el que quiere lo bueno también llamará suya una mente justa. Así que cada acto de justicia llevará consigo la bendición de Dios, y el que piensa con rectitud obtendrá el agrado de Dios y al semejante se le concede lo que la persona pensando injusta a veces niega.

tuar con justicia en el prójimo siempre significa hacer o darle lo mismo que el hombre mismo pide para sí mismo.... La justicia puede entrenarse bien en el hombre si se le obliga desde la niñez a dejar al lado los propios deseos y primero a cumplir lo que es necesario para el bien del semejante. Tiene que ser impulsado a eso por su amor, y tiene que resistirse a recurrir a tales medios que obviamente pueden llamarse injustos.

empre debe actuar según la mejor ley y conciencia. No debe preferir el uno ni el otro, sino que debe pedir ayuda divina, entonces se le será imposible hacer algo que va en contra de la justicia y por lo tanto no debe temer al poder terrenal. Porque Él que da al hombre tales mandamientos, Éste también guiará el espíritu en el hombre hacia el pensamiento correcto, de modo que siempre sepa lo que está bien y lo que está mal y lo que corresponde a la voluntad divina. Y seguirá la voz interior que verdaderamente le aconseja correctamente....

en