• Back

Other translations:

KRISTOVO ROĐENJE.... I.

Spasenje je došlo od gore.... Koliko puno usana to izgovara i koliko često je srce nedirnuto, utoliko što ljudsko biće čak ni jednom najozbiljnije ne reflektira o značenju silaska Isusa Krista na Zemlju.

Dijete je bilo rođeno, Čija se duša spustila iz kraljevstva svjetla pošto je Bog želio Sebe utjeloviti u tom djetešcetu. Djetešce Isus je bilo ljudsko biće, rođeno od Marije, djevice, koja Ga je začela kroz snagu duha.... Ljudsko biće Isus je započeo Svoj zemaljski kurs života kao i svatko drugi, pa ipak popratni efekti Njegovog rođenja nisu bili oni obične osobe već su naznačavali kako je jedan izvanredan pokrov također zaklanjao izvanrednog dječaka.... da On treba biti pokrov za Vječno Božanstvo Koje je Sebe jedino bilo u stanju manifestirati u čistom i bezgrešnom ljudskom biću, kakav je bio dječak Isus. Jer On je trebao ostvariti misiju takve izvanredne važnosti da su njezina potraživanja također trebala biti izuzetna. Bog Osobno se želio nastaniti u djetešcetu Isusu i odabrao je za Sebe bezgrešnu formu koja je također sklanjala/skrivala bezgrešnu dušu, u kojoj je Vječno Božanstvo moglo boraviti kako bi ostvarilo čin Spasenja za cijelu ljudsku rasu. Činjenica da je Bog Osobno sišao na Zemlju je bio čin ogromne samilosti/milosrđa, jer Zemlja je bila prekrivena vrlo dubokim mrakom i svi njezini stanovnici su, također, sebe zapleli u sve dublju tamu, više nisu pronalazili izlazak i vapili su za Spasiteljem da ih oslobodi. Bog je čuo njihov vapaj/plač i poslao je Svoga Sina na Zemlju.... Biće Koje je takođe proizašlo iz Njegove moći i ljubavi i koje je ostalo u Njegovom obilju svjetla kada su Njegova braća sebe potopila u tamu. Isusova duša je bila privržena Bogu sa bezgraničnom ljubavlju ali je također voljela svoju palu braću i željela im je pomoći vratiti se u Očevu kuću pošto je znala da su sreća i blaženstvo jedino mogući u Božjem prisustvu i da udaljenost od Njega znači patnju, agoniju i mrak.

Isus je znao da su Ga i uvjeti i Njegova ljubav prema mizernim bićima motivirali ponuditi Se(be) kao žrtvu kako bi otklonio krivnju grijeha koji je bio ogroman, i kojeg bića koja su postala grešna ne bi nikad bila sposobna sâma ispraviti. Ipak čista i nevina duša je sebe željela žrtvovati za njihove grijehe kako bi iskupila krivnju i zadovoljila Božju pravednost. Jer duša je bila ljubav.... a ta ljubav je bila Bog.... Bog ili ljubav je prožeo čovjeka Isusa, tako da je On želio izvršiti čin najveće patnje i agonije poradi te pale braće. I tako je Bog Osobno sišao na Zemlju u Isusu i ušao u ljudsku formu koja je korespondirala svim preduvjetima kako bi zaklonila Vječno Božanstvo Osobno bez da iščezne/zamre/potpuno nestane.... Djetešce Isus je bilo puno ljubavi i sva srca koja su bila obasjana Njegovim zrakama ljubavi [[u smislu, ‘ušla, tj. našla se u prostoru kojeg su obasjavale Njegove zrake ljubavi’]] su postala prožeta ljubavlju, pjevala su i zahvaljivala, jer jaslicama u kojima se nalazilo djetešce su jedino prišli oni ljudi čija su srca bila čista i privržena Bogu i koji su prema tome osjećali ljubav koju je zračilo djetešce i koji su došli zapaljeni gorućom ljubavlju prema djetetu Isusu.

Iako se događaji koji su okruživali Isusovo rođenje sada smatraju samo za mit, svatko tko je ispunjen duhom Božjim, čiji je duh probuđen, zna kako je sve ono što je bilo sačuvano kao znanje o Isusovom rođenju istina. Čudo za čudom se događao oko samog djeteta Isusa, u prirodi, na Nebu i na Zemlji, i svi su se anđeli poklonili na savijenim koljenima pred Onim Koji je Sebe utjelovio u detešcetu Isusu, baš kao što su životinje i ljudi bili zahvaćeni sa najsvetijim strahopoštovanjem i tišinom u trenutku kada se događalo najveće čudo, Božja ljudska manifestacija u Isusu. I srce svakoga tko je probuđenog duha će također uvjerljivo izgovarati riječi ‘Spasenje je sišlo od gore....’ Jer svjetlo ljubavi Spasitelja Isusa Krista također sjaji na njega, on pripada onima zbog kojih je Spasitelj došao na Zemlju da bi ih spasio, on pripada iskupljenima, za koje je čin samilosti na križu bio ostvaren, pošto je želio biti iskupljen od grijeha i smrti. I on rođenje Isusa neće samo častiti ispraznim riječima, on će sa svojim srcem misliti o svemu što se dogodilo tijekom te noći kada je svjetlo svijeta sišlo dolje na Zemlju, kada je djetešce Isus došlo na svijet. I pridružit će se pjevanju himne hvaljenja ‘Slava Bogu na visinama, i na zemlji mir svim ljudima dobre volje.... (Luka 2:14)’

AMEN

Translator

KRISTUSOVO ROJSTVO.... I.

Odrešenje je prišlo od zgoraj.... Koliko ust to izgovarja in kako pogosto srce ni ganjeno, v kolikor človeško bitje vsaj enkrat najresneje ne razmišlja o pomenu prihoda Jezusa Kristusa na Zemljo.

Rojen je bil otrok, čigar duša se je spustila iz kraljestva svetlobe, ker se je Bog želel utelesiti v tem otroku. Otrok Jezus je bil človeško bitje, rojen iz Marije device, katera Ga je spočela preko moči Duha.... Človeško bitje Jezus je začel Svoj zemeljski tok življenja kakor vsi ostali, pa vendarle stranski učinki Njegovega rojstva niso bili kakor pri navadni osebi, ampak so namigovali na to, da je nek izreden pokrov (telo) zakrival nenavadnega dečka.... da mora biti on pokrov za Večno Božanstvo, Katero Se je lahko učlovečilo samo v čistem in brezgrešnem človeškem bitju, kakršen je bil deček Jezus. On je moral izpeljati tako izredno pomembno poslanstvo, da so morale biti za to izredno pomembne tudi zahteve. Bog Osebno se namreč je želel nastaniti v otroku Jezusu in je za Sebe izbral brezgrešno formo, katera pa je obenem zakrivala tudi brezgrešno dušo, v kateri je Večno Božanstvo lahko prebivalo, da bi za celotno ljudsko raso uresničilo delo Odrešenja. To, da se je Bog Osebno spustil na Zemljo, je bilo delo ogromnega sočutja, ker je bila Zemlja prekrita z zelo globokim mrakom in tudi vsi njeni prebivalci so se zapletali v vse bolj globoko temo; niso več našli izhoda in klicali so Odrešenika, da jih osvobodi. Bog je slišal njihov klic in je na Zemljo poslal svojega Sina.... Bitje, Katero je ravno tako nastalo iz Njegove moči in Ljubezni, Katero pa je ostalo v Njegovem obilju svetlobe, ko so se Njegovi bratje pogreznili v temo. Jezusova duša je bila z neskončno Ljubeznijo privržena Bogu, vendar pa je ravno tako ljubila tudi svoje padle brate in jim je želela pomagati, da bi se vrnili v Očetovo Hišo, ker je vedela, da sta sreča in blaženost mogoča samo v Božji prisotnosti in da oddaljenost od Njega pomeni trpljenje, agonijo ter mrak.

Jezus je namreč vedel, da so Ga in pogoji in Njegova Ljubezen do revnih bitij motivirali, da Se(be) ponudi kot žrtev; da bi umaknil krivdo greha, katera je bila ogromna, katerega pa bitja, katera so postala grešna, ne bi bila nikoli sposobna sama popraviti (dati nadomestilo). Vendar pa se je čista in nedolžna duša želela žrtvovati za njihove grehe, da bi plačala za krivdo in zadovoljila Božjo pravičnost. Duša je bila Ljubezen.... ta Ljubezen pa je bila Bog (1 Janez 4:8, 16).... Bog oz. Ljubezen je prežela človeka Jezusa, tako da je On zaradi teh padli bratov želel narediti delo največjega trpljenja in agonije. In tako se je Bog Osebno v Jezusu spustil na Zemljo in vstopil v človeško formo, katera pa je ustrezala vsem predpogojem, da bi lahko zakrila Večno Božanstvo Osebno, brez da bi izginila.... Otrok Jezus je bil poln Ljubezni in vsa srca, katera so bila obsijana z Njegovimi žarki Ljubezni, so postala prežeta z Ljubeznijo; pela so in se zahvaljevala, ker so k jaslicam, kjer se je nahajal otrok, prišli samo tisti, katerih srca so bila čista in privržena Bogu, in kateri so glede na to čutili Ljubezen, katero je izžareval otrok, in kateri so prišli s prižgano gorečo Ljubeznijo do otroka Jezusa.

In četudi se dogodki, kateri so se dogajali v času Jezusovega rojstva, sedaj smatrajo samo za mit, pa vsakdo, kdor je izpolnjen z Božjim Duhom in kateri ima prebujen duh, ve, da je vse tisto, kar je bilo ohranjeno kot znanje o Jezusovem rojstvu, Resnica. Čudež za čudežem se je dogajal okoli samega otroka Jezusa v naravi, na Nebu in na Zemlji. In vsi angeli so s priklonjenimi glavami klečali pred Tistim, Kateri Se je utelesil v otroku Jezusu, kakor je tudi živali in ljudi zajelo najsvetejše strahospoštovanje ter molk v trenutku, ko se je dogajal največji čudež, Božje učlovečenje v Jezusu. In srce vsakogar, kdor ima prebujen duh, bo ravno tako prepričljivo izgovarjalo besede: »Odrešenje se je spustilo od zgoraj....«. Namreč svetloba Ljubezni Odrešenika Jezusa Kristusa sije tudi na njega; on pripada tistim, zaradi katerih je Odrešenik prišel na Zemljo, da bi jih (od)rešil. On pripada odrešenim, za katere je bilo na Križu uresničeno delo usmiljenja, ker je želel biti odrešen greha in smrti. In on Jezusovega rojstva ne bo častil samo z izpraznjenimi besedami; on bo s svojim srcem mislil o vsem, kar se je zgodilo v tej noči, ko se je svetloba sveta spustila dol na Zemljo, ko je otrok Jezus prišel na svet. In pridružil se bo petju himne hvaljenja: »Slava Bogu na višavah in na Zemlji mir ljudem, ki so dobre volje.« (Luka 2:14).

AMEN

Translator