• Back

DUŠA, STVARANJE U MALOM.... RETROSPEKCIJA....

Svijet nosi bezbrojna živa stvorenja koja su sva na stazi uspona i trebaju najrazličitije tvorevine koje odgovaraju njihovom stanju zrelosti.... Otud su zemaljsko materijalne tvorevine prebivalište bezbrojnih duševnih supstanci koje pripadaju nekoć palom prvobitnom duhu ali koje postoje u takvoj raznolikosti izvanjskih oblika da učinkovito svako djelo stvaranja nosi sićušnu česticu nekoć pale prvobitne duše a koja će se iznova sakupiti jednog dana.... ali onda ova prvobitna duša utjelovljuje sve što postoji u cijelom stvaranju. U konačnom stadiju njezinog razvojnog procesa ova prvobitna duša utjelovljuje sebe u ljudskom biću, u zemaljskom izvanjskom obliku koji je prikladan da omogući duši proći njezin konačni ispit volje, kako bi onda ušla u duhovnu oblast iznova kao svjetlosni duh i da bude nezamislivo sretna u njezinom izvornom stanju puna svjetla i snage....

Međutim, pošto duša nosi sva stvorenja unutar sebe ona je, u stanju savršenstva, prirodno također zainteresirana za sve ove tvorevine, budući ona sada ima pamćenje (uspomenu) i može doživjeti njezin proces razvoja retrospektivno i pomagati duhovnim supstancama koje se i dalje muče i naprežu unutar istih formi da sebe oslobode ispunjavajući Božansku volju, budući ove duhovne supstance ostvaruju njihovu dodijeljenu im aktivnost u zakonu prisile. Savršena duša je izvanredno sretna pri kontemplaciji njezinih bezbrojnih sastavnica, budući ona promatra cijelo stvaranje i može, takorekuć, sudjelovati u njegovom nastajanju i očuvanju. Međutim, potrebno je beskrajno dugo vrijeme dok jedna prvobitna duša nije postigla ovo savršenstvo a ipak, ona je svjesna njezinih bezbrojnih prethodnih oblika, i u procesu kontempliranja sebe ona je ispunjena sa nezamislivim blaženstvom poznavanja sebe kao stvoritelja bezbrojnih oblika, koje je njoj dozvoljeno nanovo stvoriti po slici unutar sebe kako bi pomogla i dalje neiskupljenim sićušnim česticama drugih prvobitnih duša da se zapute stazom uspona....

Kako bi bila sposobna vršiti ovu stvaralačku aktivnost ona mora biti blistavo prosvijetljena i primiti neograničenu snagu, ali blaženstvo stvaranja u usklađenosti sa Božanskom voljom pokreće usavršenu dušu na neprestanu aktivnost, i Bog dodjeljuje ovaj zadatak takvim dušama kako bi ih usrećio. Međutim, ona uvijek mora imati unutar sebe štogod namjerava stvoriti.... Ogroman broj palih prvobitnih duhova će i dalje potrebovati zemaljske i duhovne tvorevine cijelim vječnostima, i volja da se pomogne svim ovim palim duhovima postići blaženstvo pruža užitak i oduševljenje svakom savršenom biću i nadahnjuje ga na takvu raznovrsnu aktivnost koliko postoji djela stvaranja.... budući je sve što postoji u svemiru također prisutno u svakoj duši. Prema tome ona ne može drugačije nego gledati unazad na pojedinačne faze razvoja, kako bi onda, sa uvijek rastućom srećom, bila stvaralački aktivna. I što je jednom bilo prepuno agonije i nepodnošljivo (Rimljanima 8:19-22) sada je prepoznato od strane duše kao blagotvorno i nužno, i predma ona sada postavlja nezrele duhovne supstance u takve tvorevine ona to čini sa vrlodubokom Ljubavlju za Boga i za još neiskupljenog prvobitnog duha, brinući se za pojedinačne sićušne čestice sa neumornim strpljenjem i Ljubavlju i vodeći ih korak po korak na stazi uspona....

Ovo je Božji plan u kojem savršena bića sudjeluju.... Ni jedno biće ne izbjegava ovaj zadatak budući je svako biće prožeto od strane Ljubavi za Boga i još neiskupljenih duhova i budući Ljubav uvijek želi podijeliti zadovoljstvo, i dalje neiskupljenom baš kao i Bogu, Čija blaženstva počivaju u povratku svih duhova k Njemu.... Unatoč tome, to će uzeti vječnosti te opet i iznova nove tvorevine. I sve ove tvorevine su Božja volja sprovedena od strane svjetlosnih bića koja su to sposobna učiniti budući znaju sve, budući je svako svjetlosno biće usavršena tvorevina, budući su sve Božje ideje prisutne u svakoj prosvijetljenoj duši.... i budući je ona u njezinoj Bogu naklonjenoj volji također sposobna biti stvaralački aktivna zahvaljujući izobilnoj snazi na njezinu raspolaganju. Bezbrojni nebeski svjetovi su tako stvaralački podupirani od strane svjetlosnih bića kojima su ovi svjetovi povjereni, ali uvijek u skladu sa Božanskom voljom, naračun čega različite životne forme postoje na svakom djelu stvaranja, zavisno o stanju zrelosti duhova, ali ništa ne postoji u cijelom Stvaranju što nije prisutno unutar usavršene duše. I stoga je ljudsko biće u stvari već minijaturna tvorevina velikog univerzalnog čovjeka (svemira); ona je neuporedivo čudo za dušu sa duhovnom vizijom, koja neće nikada prestati kontemplirati sebe....

Prema tome ona će također neprestano raditi i stvarati u vječnosti, budući je nadahnuta od strane oblika koje promatra unutar sebe da ih iznova stvara kako bi ih oživjela sa bezbrojnim sićušnim česticama koje i dalje trebaju biti iskupljene.... Međutim, ovaj iskupiteljski rad može biti ostvaren jedino od strane savršenog bića, ali je toliko neuporedivo prepun uživanja da se jedino iz ovog razloga kompletno iskupljenje jednom palih duhova hoće dogoditi, jer što dalje proces iskupljenja napreduje to će više duša sprovoditi ovaj iskupiteljski rad. Pa ipak, to će i dalje uzeti vječnosti.... što je objašnjeno brojem palih prvobitnih duhova i njihovom često beskrajno dugom otporu, pošto je opet i iznova slobodna volja odlučujući čimbenik, koja ne smije biti zaboravljena. Međutim, za blažena bića vrijeme više nije bit-no, sa Gospodom je tisuću godina kao jedan dan.... to je jedino beskonačno dugo vrijeme za nesavršeno duhovno biće, ali čak ova duša će doseći stanje svjetlosti i blaženstva jednog dana.... I onda će retrospekcija njezine staze razvoja biti ništa osim predivno iznenađenje, jedna zadivljenost svime kroz što je duša morala proći.... Onda ona više neće poznavati patnju i agoniju nego jedino slavljenje i zahvalnost za moć i Ljubav i slavu Boga, njezina Stvoritelja i Oca od vječnosti.

Amen

DUŠA, STVARJENJE V MALEM .... RETROSPEKTIVA ....

Svet naseljujejo nešteta živa bitja, katera so vsa na poti vzpona in vsa potrebujejo najrazličnejše stvaritve, ki ustrezajo njihovemu stanju zrelosti.... Zato so zemeljsko materialne stvaritve prebivališče neštetih snovi duše, ki pripadajo nekoč padlemu izvirnemu duhu, katere pa se nahajajo v tako različnih zunanjih oblikah, da vsako delo stvarjenja v sebi nosi drobcene delce nekoč padle izvirne duše, ki se bodo nekega dne ponovno zbrali (združili).... in potem bo ta izvirna duša vsebovala vse, kar se nahaja v celotnem stvarstvu.

Ta izvirna duša se v končni fazi njenega procesa dozorevanja utelesi v človeka v zemeljski zunanji obliki, ki je ustvarjena tako, da omogoči duši opraviti njen končni izpit volje, da bi potem kot svetlobni duh ponovno vstopila v duhovno kraljestvo in bo potem ponovno v svojem izvirnem stanju polna Svetlobe in polna Moči in nepredstavljivo srečna....

Ker duša sedaj nosi vsa stvarstva znotraj sebe, je ona v svoji popolnosti prav tako zainteresirana za vse te stvaritve, saj ima sedaj pomnjenje (spomin) za nazaj in lahko doživlja svoj proces razvoja za nazaj (retrospektivno), in pomaga duhovnim substancam, ki se še naprej mučijo in naprezajo znotraj enakih oblik, da sebe osvobodijo z izpolnjevanjem Božje volje, ker te duhovne substance opravljajo njim dodeljeno aktivnost pod zakonom prisile.

Popolna duša je izredno srečna pri opazovanju številnih komponent nje same, saj ona opazuje celotno stvarjenje in lahko tako rekoč sodeluje v njegovem nastajanju in ohranjanju. Vendar pa je minilo neskončno dolgo časa, preden izvirna duša prispe do te popolnosti, pa vendar ona se zaveda svojih neštetih prejšnjih oblik in v procesu kontemplacije (globokega razmišljanja) o sebi je ona napolnjena z nepredstavljivo blaženostjo, poznavanja sebe same kot stvarnika neštetih oblik, katere ji je dovoljeno ponovno ustvariti po sliki znotraj sebe, da bi pomagala ponovno dvigniti ne-odkupljene drobcene delce drugih izvirnih duš, da se dvignejo (v razvoju) navzgor.... Da bi bila sposobna opravljati to ustvarjalno aktivnost, mora biti ona sama bleščeče razsvetljena in prejemati neomejeno Moč, vendar pa blaženost ustvarjanja v skladnosti z Božansko voljo motivira popolno dušo na stalno aktivnost, in Bog daje to nalogo takim dušam, da bi jih osrečil. Toda vedno mora v sebi imeti na razpolago to, kar namerava ustvariti....

Nešteto število padlih izvirnih duhov še vedno potrebuje zemeljske in duhovne stvaritve za vse večne čase, in volja, da se pomaga vsem tem padlim duhovom doseči blaženost, daje užitek in navdušenje vsakemu popolnemu bitju in ga vzpodbuja-navdihuje na tako raznovrstno aktivnost, kolikor obstaja del stvarjenja.... ker vse kar obstaja v vesolju, je prav tako prisotno v vsaki duši. Zatorej ona ne more drugače, kot vedno znova gledati nazaj na posamezne faze razvoja, da bi potem z vedno večjo srečo-blaženostjo bila ustvarjalno aktivna. In kar je bilo nekoč prepolno agonije-muk in neznosno (Rimljanom 8:19-22), ona (duša) sedaj prepoznava kot vzpodbudno in nujno, in čeprav ona sedaj postavlja nezrele duhovne snovi v takšne stvaritve, ona to vendar počne z zelo globoko Ljubeznijo do Boga in za še ne-odkupljenega izvirnega duha, in ona skrbi za posamezne drobcene delce z neutrudno potrpežljivostjo in Ljubeznijo in jih vodi korak za korakom po poti navzgor.... To je Božji načrt v katerem sodelujejo vsa popolna bitja.... (24. 3. 1956) Nobeno bitje se ne izogiba te naloge, ker je vsako bitje prežeto z Ljubeznijo do Boga in za še ne-odkupljene duhove in, ker Ljubezen vedno želi pripraviti blaženost tako še vedno ne-odkupljenemu kakor tudi Bogu, Kateri v vrnitvi vseh duhov k Njemu vidi Svojo blaženost.... Kljub temu bo to trajalo večnosti in vedno znova prehajalo skozi nove stvaritve. In vse te stvaritve so Božja volja, izvedena s svetlobnimi bitji, ki so to sposobna narediti, ker vedo vse, ker je vsako svetlobno bitje popolna stvaritev, ker so vse Božje ideje prisotne v vsaki duši, ki je prispela do Svetlobe (do razsvetljenja).... in ker je ona v svoji Bogu naklonjeni volji prav tako sposobna biti ustvarjalno aktivna, zahvaljujoč obilni moči, ki jo ima na razpolago.

Nešteti nebeški svetovi (zvezde, planeti) so tako ustvarjalno podprti s strani svetlobnih bitij, katerim so ti svetovi zaupani v oskrbo, vendar vedno v skladu z Božansko voljo, zaradi česar obstajajo različne (drugačne) oblike življenja v vsakem delu stvarstva, odvisno od stanja zrelosti duhov, vendar pa v celotnem stvarstvu ne obstaja ničesar, kar ena popolna duša (že) nima znotraj v sebi. In tako je človek resnično že miniaturna stvaritev velikega univerzalnega človeka (vesolja); on je neprimerljivi čudež za dušo z duhovnim pogledom, ki nikoli ne bo prenehala sama sebe opazovati (kontemplirati).... Zatorej bo ona prav tako nenehno delala in ustvarjala v večnosti, ker ima navdih od oblik, katere opazuje znotraj sebe, da jih ponovno ustvarja, da bi jih oživela z neštetimi drobcenimi delci (duš), kateri še vedno morajo biti odrešeni....

To delo Odrešitve pa lahko uresniči le popolno bitje, vendar je tako neprimerljivo prepolno blaženosti, da se bo že iz tega razloga popolna odkupitev nekoč padlih duhov zgodila, ker bolj kot proces odkupitve napreduje, več Duš bo izvajalo to delo odkupitve. Pa vendar to bo še naprej trajalo večnosti.... kar je pojasnjeno s številom padlih izvirnih duhov, in pogosto neskončno dolgo trajanje njihovega odpora pojasnjuje to, da je vedno znova svobodna volja odločilen dejavnik, katerega ne smemo pozabiti.

Toda za blažena bitja čas ni več pomemben, z Gospodom je tisoč let kakor en dan (Psalm 90:4; 2. Peter 3:8).... to je neskončno dolgo časa le za nepopolno duhovno, vendar pa bo nekega dne tudi to duhovno doseglo stanje Svetlobe in blaženosti.... in potem bo retrospektiva (pogled) njene poti razvoja (za nazaj) le ena blažena osuplost, eno občudovanje vsega tega skozi kar je duša morala iti.... Potem ona ne bo več poznala nobenega trpljenja in agonije, ampak le slavljenje in hvaležnost za Moč in Ljubezen in slavo Boga, svojega Stvarnika in Očeta od večnosti. AMEN