• Back

GOSTI NA ZEMLJI.... DOBRI UPRAVITELJ....

Ostanite svjesni toga da ste vi samo gosti na ovoj Zemlji, da vaša istinska domovina nije propadljivo (prolazno) kraljevstvo, nego da ovdje prebivate samo privremeno, kako bi se mogli sazreli vratiti u vašu domovinu, koju ste nekad dobrovoljno napustili, jednom ipak, morate ponovno dospjeti tamo odakle ste proizašli. Kada bi vi ljudi bili više svjesni vašeg zemaljskog zadatka, kada bi se vi stvarno osjećali samo kao gosti na ovoj Zemlji, onda se vi ne bi ni trudili u ovom svijetu privida uhvatiti čvrsto uporište. Uvijek bi jedino razmišljali o mogućnosti da se vrlo bogato blagoslovljeni vratite u vašu domovinu, vi bi na Zemlji željeli prisvojiti jedino ono što možete ponijeti sa sobom, a sav ostali napor bi vam izgledao beskoristan i bezvrijedan, a onda bi i vaše sazrijevanje bilo osigurano, vi bi ispunili svrhu vašeg zemaljskog života, i nikada više se ne bi trebali bojati hoda u prazno.... Jer, kao „gosti“, vi ne biste željeli prisvojiti nešto što morate ostaviti, i stoga bi vaše nastojanje bilo drugome okrenuto.... Dok god se vi međutim, ne osjećate kao gosti, nego kao gospodari ove Zemlje, vi ne raspoznajete istinsku svrhu vašeg zemaljskog života, i sve vaše htijenje, mišljenje i djelovanje će biti pogrešno (ukrivo), neće odgovarati svrsi, da povisi zrelost vaše duše. A kada vi također neki zemaljski posjed nazivate vašim vlastitim, kada ste obilno blagoslovljeni zemaljskim dobrima.... ukoliko se vi smatrate samo upraviteljima, vi ćete vaš posjed također ispravno upotrijebiti, te kroz to također moći steći i duhovna dobra. Sa posuđenim dobrima vi uvijek trebate na ispravan način gospodariti, odnosno, ne željeti biti njihovi isključivi uživatelji, nego dozvoliti i vašim bližnjima imati udjela u tome. Onda će to vama donijeti blagoslov, donijet će vam duhovna dobra koja su nepropadljiva. Kao što ste primili, trebate također i dati.... Zato Domaćin, Koji bogato ugošćuje Svoje goste, želi svima osigurati što oni trebaju, i On će Svoje goste Sam pozvati na to, da svakome podijele potrebne darove. Tako i vi trebate zapamtiti, da svaki čovjek ima jednako pravo na stvari koje treba za život, da je svaki čovjek gost na ovoj Zemlji, i da Domaćin ne želi dopustiti da nijedan Njegov gost oskudijeva (gladuje), i zbog toga vi postupate u Njegovoj volji, kada vaše bližnje opskrbljujete darovima Ljubavi.... Jednom ćete međutim, morati dati sve. Stoga se pokušajte već prije dobrovoljno osloboditi toga, jer takvo postupanje za vas neće biti nikakav gubitak, nego će vam donijeti dupli blagoslov, što ćete prepoznati tek onda kada vi napustite ovu Zemlju, i u onostranom kraljevstvu pronađete bogatstvo.... kada vi prepoznate da ste kroz vaše postupke na Zemlji stekli Ljubav mnogih ljudi, koja vas slijedi u vječnost.... Kako su slijepi ljudi koji sakupljaju imovinu, koji uživaju njihov zemaljski posjed i nikome drugome ne dopuštaju imati udjela u tome.... i kako bijedna će biti njihova sudbina nakon smrti njihova tijela. Svi vi ljudi znate da je vaš život na ovoj Zemlji ograničen, a ipak vaš život ne pokazuje nikakvu brigu za vaš istinski život u kraljevstvu, koje zaista postoji, koje međutim može biti vrlo različito u svome ustrojstvu (uređenju, kvalitetu), jer na vama samima leži kako ste ga vi sami oblikovali. Vi ćete tamo pronaći mnogo ljubavne susretljivosti ako ste na Zemlji pokazivali Ljubav vašim bližnjima, vama će biti izmjereno kako ste vi sami davali, i vi zaista nećete morati pretrpjeti nikakav gubitak, nego će iz svakog vašeg dara, vaš dobitak porasti tisućerostruko, vama koji srca punog Ljubavi razdjeljujete. Smatrajte se jedino gostima na ovoj Zemlji i sve što posjedujete, posuđenim dobrima, kojima smijete slobodno raspolagati i gospodariti.... Upravljajte stoga ovim dobrima, u svjesnosti Onoga, Koji vam ih je dao; djelujte s ovim u Ljubavi.... i doživjet ćete blagoslov, kojega nećete moći procijeniti dok god vi živite na Zemlji.... Onda ćete se vratiti bogato nakrcani u vašu istinsku domovinu, i oblikovani tako, kako ste jednom iz nje potekli.

AMEN

Invitados de la tierra.... administradores auténticos....

Pensad que todos solo sois invitados en esta tierra, que el reino transitorio no es vuestro hogar auténtico, sino que solo estáis aquí provisionalmente para poder volver madurados a vuestra patria, la cual habéis abandonado voluntariamente en antaño, pero un día tenéis que volver de dónde habéis salido. Si los hombres estarían más conscientes de sus tareas en la tierra, se sentirían más como invitados en esta tierra, entonces no se esforzarían a manejar este mundo ilusionario. Os importaria mucho más de volver benditos ricamente a vuestro hogar, solo queriais aprender lo importante que podeis llevar al otro lado, y todos los esfuerzos demás serían inútiles y sin valor, y entonces vuestra maduración estaría asegurada, cumpliendo vuestra tarea terrestre y no hacia falta nunca jamás una vuelta en vano.... Porque como “invitados” no estaríais esforzados a aprender algo que tenéis que dejar atrás, y entonces vuestro esfuerzo estaría dirigido hacia lo demás.... Pero mientras no os sentís como invitados sino como señores de esta tierra, estáis negando vuestro propósito en la tierra, y todo vuestro esfuerzo, los pensamientos y acciones no sirve para aumentar la madurez de vuestro alma. Y aunque llamais un bien terrestre como vuestro, si estáis benditos ricamente con bienes terrestres.... mientras os contemplaís sólo como administradores, podéis utilizar vuestros bienes de buena manera y poder ganar también bienes espirituales. Un bien prestado debéis administrar siempre de manera correcta, es decir no aprovechar únicamente vosotros solos, sino dejar participar también a vuestros semejantes.... Os va a traer bendición, os va a traer bienes espirituales que son inmortales. De manera que estáis recibiendo así debéis ir.... Porque el Señor que ofrece ricamente a Sus invitados quiere dar a todos lo que necesitan, y Él Mismo pide a Sus invitados a repartir a cada uno que necesita bienes. Y así debéis pensar en esto que cada hombre tiene el mismo derecho obtener cosas que hacen falta para vivir, que cada hombre en esta tierra es un invitado, igual que vosotros, y que el Señor no quiere dejar sufrir a sus huéspedes y estáis trabajando en su voluntad si dais donaciones de amor a vuestros semejantes.... Un día tenéis que dejar todo atrás. Por esto intentad deshaceros voluntariamente antes de lo cual, porque tal actuación no es ninguna pérdida, sino os trae una doble bendición, cuyo valor vais a reconocer un día, si dejáis atrás a esta tierra y os encontráis con la riqueza del más allá.... cuando vais a reconocer que habéis ganado el amor de mucha gente por vuestras acciones y que os van a seguir a la eternidad.... Qué ciegos son los hombres que acumulan bienes, que se alegran de sus bienes terrestres y no dejan participar a nadie.... y su destino va a ser tan patético después de su muerte corporal. Todo los hombres saben que vuestra vida en tierra está limitada, a pesar vuestra vida no deja ver ninguna precaución para vuestra vida auténtica en el reino que realmente existe, pero que puede ser muy diferente en su naturaleza, porque depende de vosotros mismos de qué modo lo formáis. Mucha empatía lo vais a encontrar allí si en tierra habéis dado amor a vuestros semejantes, se os va a dar como habéis dado, y no vais a tener ninguna pérdida, sino una ganancia mil veces mejor os va a crecer de aquella donación que repartís con corazón misericordioso. Contemplaros como visitantes de la tierra, lo que tenéis de bienes como bien prestado, con lo cual podéis hacer lo que os apetezca.... Y administrad aquel bien en el sentido de Aquel que se lo os dio; administrando con amor.... Y vais a obtener una bendición que no podéis captar mientras estáis viviendo en la tierra.... volveis cargado con mucha riqueza a vuestra patria y formado de tal forma como habéis salido de Mí en antaño....

amén