• Back

UNUTARNJE POTICANJE JE BOŽJA INSTRUKCIJA.... PODREĐIVANJE VOLJE....

Bog vas obavještava o svojim instrukcijama kroz vaše srce.... Čim se osjećate potaknuti nešto učiniti, čim ste na to nagnani iznutra, vi ćete uvijek biti podučeni/upućeni putem glasa Božjeg, pod uvjetom da se trudite živjeti u skladu sa Božjom voljom, da vi time stremite prema Njemu i sebe povjerite Njegovom rukovođenju. Onda ćete biti usmjereni Njegovom voljom na takav način da u vama imate istu volju pošto ste sebe svjesno podredili Njegovoj volji; jedino onda vi možete udovoljiti poticanju vašeg srca i vaša će djelovanja biti ispravna i u skladu sa Božjom voljom. Ipak vi morate sebe ozbiljno kritički ispitati u pogledu toga kojoj sili dajete pravo da vama rukovodi.... Iskrena molitva vas štiti od suprotne sile; međutim, štogod činite bez da ste zatražili Božji blagoslov, štogod činite čisto da bi unaprijedili blagostanje vašeg tijela, štogod čine oni od vas koji su potpuno odvojeni od Boga to nisu Njegova upućivanja već ona Njegova neprijatelja (Sotone), a ona će nanijeti štetu vašoj duši. Čovjek koji stremi prema Bogu se nikad ne treba bojati kako će razmišljati ili se ponašati pogrešno, budući mu njegov stav prema Bogu također dozvoljava da bude dohvaćen (= ‘da mu priđu’, no u smislu, ‘da uđu u njega’) od strane duhovnih sila i ovlašćuje ih da zaštitnički hodaju pored njega, time također odvraćajući/spriječavajući utjecaje zlih sila. Jedino žudnja za Bogom osigurava čovjeku Božansku zaštitu, a svatko tko je Božanski zaštićen ne može zalutati, on može činiti jedino što je od koristi za njegovu dušu. On je vođen od strane Boga Osobno i svaka cesta kojom se uputi je važna i vodi do cilja.

Iako čovjek djeluje sukladno njegovom vlastitom nahođenju, utoliko što ga njegova volja nagoni poduzeti ovu ili onu akciju, to je unatoč tome Božja volja koja sebe očituje kroz njegovu volju netom se čovjek prepušta unutarnjem poticanju. Ako, međutim, on ne obraća pažnju na ovo nagonjenje onda mu se on odupire, on postaje neodlučan pošto njegova volja sebe još nije u potpunosti podredila Božjoj volji. A to je ono čega se on mora čuvati, jer to je uvijek posljedica toga što nedovoljno često moli.... Što je on intimnije u kontaktu sa Bogom to će jasnije vidjeti svoj ocrtan put i to će on dobrovoljnije slijediti instrukcije otkrivene od strane Boga kroz njegovo srce. Jedino ga udaljenost od Boga lišava istančanog/produbljenog osjećaja za Božansku volju, jer u tom slučaju se on mora osloniti na samog sebe i biti će nesiguran po pitanju toga što bi trebao učiniti a što ne. A Božji neprijatelj se koristi takvim situacijama tako što se podešava sa čovjekovim mislima (= u smislu, ‘što ulazi u njegovu misaonu frekvenciju’), tako što ga pokušava nagnati da svaku svoju akciju temelji na svojem vlastitom probitku. I onda će se čovjek morati boriti, on će se morati boriti kako bi ponovno povratio svoju vezu sa Bogom koja će mu donijeti jasnoću misli tako da će biti u stanju oduprijeti se kušnjama. Svatko tko traži Boga neće ići pogrešnim putem; međutim, cesta svakog tko Njega isključi će ga voditi u stranu. To je razlog zašto ništa ne smije biti poduzeto bez molitve za Božji blagoslov, onda će ljudsko razmišljanje biti ispravno vođeno i svaka aktivnost će uključivati (u smislu, ‘biti udružena sa’) Božju volju.

AMEN

La Instrucción y la Orden de Dios - Subordinación de la voluntad

Dios manifiesta en vosotros a través del corazón Sus ordenes. Tan pronto como os sintáis impelidos interiormente en una intención o proceder, tan pronto como os sintáis impulsados desde dentro del corazón, eso es siempre la Voz de Dios que os da instrucciones, suponiendo que os esforcéis de vivir según la Voluntad de Dios, de que aspiréis a El y de que confiéis en Su dirección. Entonces os guia Su Voluntad por tener en vosotros la misma voluntad, porque os habéis subordinado conscientemente a Su Voluntad; y entonces podéis ceder a vuestro impulso, y vuestro actuar será justo y como lo quiere Dios. Sin embargo, examinaos seriamente a qué poder les dáis la razón de que os dirija.

Una entrañable oración os protege de la fuerza adversaria. Sólo el anhelo a Dios os asegura, hombres, la protección divina, y lo que es bueno para su alma. Dios mismo la dirige, y cada camino en el que ande, es importante y lleva a la meta. Si bien actúa el hombre según su criterio, impulsando su voluntad a que haga este u otre hecho, y es, sin embargo, la Voluntad de Dios, la cual se expresa medinate su voluntad en tanto que el hombre ceda al impulso interior. Si no hace caso de ese impulso y no lo toma en consideración, entonces le opone resistencia y su voluntad no está aún surbordinada del todo a la Voluntad de Dios. De eso tiene que cuidar, pues es siempre la consecuencia de un aflojamiento en la oración.

Quien busca a Dios no se equivoca, sin embargo quien lo elimina, su camino lo lleva al extravío. Por eso no empecéis nada sin la oración pidéndole a Dios por la bendición de lo que hagáis, entonces los pensamientos del hombre estarán bien dirigidos, y toda actividad llevará en si la bendición por ser Su Voluntad.

Amén