• Back

ZVIJEZDE.... RAZLIČITA SNAGA SVJETLOSTI.... NJIHOVA SVRHA....

Koje određenje imaju beskrajne zvijezde (planete) ljudima je nepoznato, i objašnjenje je moguće jedino dati u vjeri i prihvatiti ga kao Istinu samo u vjeri, jer ne može se pružiti dokaz, sve dok čovjek pripada Zemlji. Zvijezde imaju istu misiju kao i Zemlja.... da duhovnim stvorenjima daju daljnje mogućnosti za razvoj, jedino što su od Zemlje toliko različite i u svojoj 'vrsti' potpuno drugačije, no služe istoj svrsi, a to je da nezrela bića uzdignu u više stanje zrelosti. A taj zadatak je uvijek presudan za sastav i uređenje svakog nebeskog tijela.

Svaka zvijezda je dakle prvo naseljena od takvih stvorenja kojima su još potrebna djela stvaranja pošto im još nedostaje duševne zrelosti. Vrsta i način djelatnosti tih bića na zvijezdama van Zemlje ne može se ljudima objasniti. No ona se potpuno razlikuje od zemaljskog zadatka stvorenja (Zemlje), pošto taj zadatak zahtijeva materiju, dok su druge planete tvorevine na kojima niti vladaju zemaljski zakoni, niti se od stvorenja koja ih nastanjuju zahtjevaju poslovi koji bi sličili onima na Zemlji.

Samo što čovjek zamišlja nešto slično sve dok ne može zamisliti ništa drugačije. Tako da ljudima jedino na ovaj način može biti dano objašnjenje, i Božja je volja da se i o tome čovječanstvu da objašnjenje.... Dokle god vam oko seže, vidite Božje tvorevine, no ne vidite duhovno što je unutar njih skriveno. To duhovno prolazi beskrajne stanice prije nego se pridruži Onome iz Kojeg je proizišlo.

(16 Svibanj1941) Prolazak vidljivim djelom Božjeg stvaranja, duhovnome je dovoljno da bi mu opet povratilo stanje savršenosti, u kojem je u početku bilo, onda ne treba daljnju školu duha. U kraljevstvu svjetla može se skupljati sa isto tako zrelim duhovnim stvorenjima i time se sve višlje razvijati.

No bezbrojne duše ne koriste zemaljski život onako kako bi mogle, pa onda Zemlju napuštaju u nedovoljnoj zrelosti i nesposobne su ući u kraljevstvo svjetla. Njima onda mora biti pružena jedna daljnja mogućnost za razvoj, jer Božje stvaranje beskrajno je veliko, i stanica za razvoj duha uistinu ima dosta.

Svaka stanica odgovara stanju zrelosti duša, koje se onda u njoj nastanjuju. One (stanice) se razlikuju jedna od druge jedino u jačini svjetla, što znači one su manje ili više svijetle jer je svjetlosna snaga svake zvijezde ovisna o zrelosti bića koja je nastanjuju, pošto je njihov stupanj zrelosti odlučujući za zračenje svjetlosti koje primaju.

Postoje planete koje su lišene svjetla, pošto je nastanjuju stvorenja potpuno bez znanja, i koja nisu voljna primati svjetlo, što znači, ona se njima ponuđenim podukama zatvaraju. No, znanje je svjetlo.... Te planete bez svjetlosti najgušće su naseljene, pošto sa Zemlje odlaze bezbrojne duše koje u sebe nisu primile nikakvo duhovno znanje, tako da one mogu biti 'pridružene' jedino onim planetama gdje je još mrkli mrak.

Međutim, tamu obično doživljavaju kao patnju, tako da postoji mogućnost da žude i traže svjetlo.... I onda se razvoj nagore može dogoditi i kod tih duša, i one mogu biti premještene u nešto svjetlija područja, što će reći, na planete koje posjeduju niski stupanj svjetlosne snage.

Međutim, za sve zvijezde važi isti zakon.... da su stvorenja aktivna u Ljubavi.... jer to donosi svjetlo, što znači, tim stvorenjima aktivnim u Ljubavi tada pritječe svjetlo u obliku znanja. Postoje planete koje posjeduju nezamislivu snagu svjetla. Dakle tamo su duše koje su se kroz način života mio Bogu i njihovo služenje u Ljubavi dovele u stanje visoke duševne zrelosti ili su se trudile na drugim planetama ponoviti njihovu propuštenu zemaljsku priliku i koje su sada nositelji svjetla, dakle svjetlo neprestano dobijaju i mogu ga razdjeljivati.

Ta duhovna stvorenja ne trebaju mjesto stanovanja u vidljivim tvorevinama. One su tada svojim visokim stupnjem zrelosti osposobljene stvarati i oblikovati, što sad i čine sebi na blaženost. Rezultat je da su t(akv)e planete ispunjene nadasve dražesnim tvorevinama. To nisu zemaljske tvorevine, dakle materijalni i čvrsti oblici, nego oni odgovaraju samo za boravak stvorenja u duhovnim predjelima, kao što ni bez-svijetle planete ne nastanjuju materijalne tvorevine, no i pored toga su perceptibilne tim stvorenjima, pošto je tamo prisutno sve što ta stvorenja u svom tamnom stanju žude.

Pred njihovim duhovnim očima nastaju i zemaljske tvorevine, jer njihova volja, njihova žudnja za tim, čini da te tvorevine postanu vidljive, bez da su prisutne u materijalnoj stvarnosti. A to za stvorenje predstavlja muku, nalaziti se u čežnji za nečim, no nikada to pred sobom ne imati opipljivo i osjetljivo, nego jedino u mašti. Time mu biva jasna prolaznost zemaljskoga, tako da žudnju za tim automatski uči nadvladavati, jer bez da je ona nadvladana, stvorenje nikada ne može ući u svjetlosne sfere.

Ali u stanju savršenstva, stvaranje i oblikovanje stvari nešto je drugo.... To su duhovne tvorevine, koje nemaju nikakve veze sa stvarima koje su zemaljski poželjne. Tako da su razne planete boravišta za duše koje su napustile Zemlju i koje se nalaze u različitim stupnjevima zrelosti. A postoje milijuni i milijarde zvijezda (planeta) tako različite jačine svjetlosti, da uistinu svaka duša pronalazi boravište koje odgovara njezinom stupnju zrelosti, kako bi se mogla dalje razvijati, tako da je samo volja stvorenja presudna za to hoće li ona razvoj na gore prevaliti u kraćem ili dužem vremenu.

Bog ne napušta niti jedno stvorenje ni izvan Zemlje, znači i u onostranomemu uvijek iznova pruža mogućnost za razvoj. No neiskorišteni zemaljski život nikad se ne može skroz nadoknaditi.... jer jedino na Zemlji stvorenje uz ispravnu upotrebu volje može postići stanje potpunosti, koje mu donosi najveće nasljedstvo nebeskog Oca.... 'Dijeteštvo' Božje....

Postoje beskrajno mnogi stupnjevi blaženstva, koje stvorenja prolaskom kroz razvoj nagore u zvijezdama mogu postići. No nikad neće moći uživati to blaženstvo koje je 'spremljeno' za dijete Božije. Za to je Bog čovjeku dao život na Zemlji, kako bi si on, sve dok ima slobodnu volju, čime mu snaga i milost beskrajno stoje na raspolaganju, mogao izboriti najuzvišenije.... biti dijete Božije.... Jer što to znači ne možete pojmiti.... No i pored toga morate bez znanja o tome živjeti zemaljski život, kako bi ste se u potpuno slobodnoj volji već na Zemlji trudili postići 'sjedinjenje' s Bogom, kako biste jednom postali najblaženija stvorenja u vječnosti.

Amen

ZVEZDE .... RAZLIČNA MOČ SVETLOBE .... NJIHOV NAMEN ....

Kateri namen-določitev imajo brezštevilne zvezde (planeti), je ljudem nepoznano, in razlago o tem je mogoče dati le v veri in jo sprejeti kot Resnico le v veri, ker ne moremo dati dokazov, vse dokler človek pripada Zemlji. Zvezde imajo enako nalogo-poslanstvo kot Zemlja.... da duhovnim bitjem dajo možnosti za nadaljnji razvoj, le, da so (zvezde) tako različne in po svoji "vrsti" popolnoma drugačne od Zemlje, vendar služijo enakemu namenu, in ta je, da se nezrela bitja dvignejo na višjo stopnjo zrelosti. In ta naloga je vedno odločilna za sestavo in ureditev vsake zvezde-ozvezdja .

Torej je vsaka zvezda najprej oživljena (naseljena) in sicer s takšnimi bitji, katerim so še potrebna dela stvarjenja, ker jim še primanjkuje zrelosti duše. Vrste in načina delovanja teh bitij na zvezdah izven Zemlje ljudem ni mogoče pojasniti. Vendar se on popolnoma razlikuje od naloge bitja na Zemlji, ker ta naloga potrebuje materijo, medtem, ko so drugi planeti-ozvezdja stvaritve, na katerih ne vladajo niti zemeljski zakoni, niti se od bitij, ki jih naseljujejo, ne zahteva delo, ki bi bilo podobno temu na Zemlji.

Človek si lahko le predstavlja nekaj podobnega, vse dokler si ne more predstavljati nič drugega. Tako, da je ljudem le na ta način dano pojasnilo, in Božja volja je, da se bo o tem človeštvu tudi dalo pojasnilo....

Kamorkoli seže vaše oko, vi vidite Božje stvaritve, vendar ne vidite duhovnega, ki je skrito znotraj njih. To duhovno prehaja skozi neskončno mnoge postaje, preden se pridruži Tistemu, iz Katerega je izšlo.

(16. 5. 1941) Pot skozi vidni del Božjega stvarstva je zadostna, da bi se duhovnemu zopet vrnilo stanje popolnosti, v katerem je bilo v začetku, in potem ne potrebuje več nobene nadaljnje šole (šolanja) duha. V kraljestvu Svetlobe se lahko združi z enako zrelimi duhovnimi bitji in se tako vedno bolj razvija.

Vendar neštete duše ne uporabijo zemeljskega življenja kot bi ga lahko, in potem Zemljo zapustijo v nezadostni-pomanjkljivi zrelosti in so nesposobne vstopiti v kraljestvo Svetlobe. Njim mora biti potem nudena-dana še nadaljnja možnost za razvoj, ker je Božje stvarstvo neskončno veliko, in izobraževalnih postaj za (razvoj) duha je resnično mnogo.

*Vsaka postaja ustreza stanju zrelosti duše, katere se potem v njej naselijo. One (postaje) se razlikujejo med seboj le v jakosti svetlobe, kar pomeni, da so manj ali bolj svetle, ker je svetlobna moč vsake zvezde odvisna od zrelosti bitij, katera jo naseljujejo, saj je njihova stopnja zrelosti odločilna za sevanje svetlobe, katero prejemajo.*

Obstajajo zvezde-planeti, ki so brez svetlobe, ker jih naseljujejo bitja, ki so popolnoma brez znanja in katera tudi niso voljna za sprejem svetlobe, kar pomeni, da se ona zapirajo pred nauki, ki so jim ponujeni. Vendar znanje je svetloba.... Ti planeti brez svetlobe so najgosteje naseljeni, saj z Zemlje odhajajo neštete duše, ki v sebe niso sprejele nobenega duhovnega znanja, tako, da so one lahko "dodeljene" le tem planetom, kjer je še popolna tema.

One pa ponavadi to temo doživljajo kot trpljenje, in potem jim je dana možnost, da hrepenijo po svetlobi in jo iščejo.... In potem se razvoj navzgor lahko zgodi tudi pri teh dušah in one so lahko prestavljene v nekoliko svetlejša področja, to pomeni na planete-zvezde, ki imajo nizko stopnjo svetilne moči.

Vendar pa velja za vse zvezde enak zakon.... da so bitja aktivna v Ljubezni.... ker to prinaša svetlobo, kar pomeni, da le tem bitjem, ki so dejavna v Ljubezni, priteka svetloba v obliki znanja. Obstajajo planeti, ki imajo nepredstavljivo moč svetlobe. Tam so torej duše, katere so se skozi Bogu prijeten način življenja na Zemlji in skozi služenje v Ljubezni privedle v stanje visoke zrelosti duše, ali pa so se trudile na drugih planetih nadoknaditi svojo zamujeno zemeljsko priložnost, in katere (duše) so sedaj nosilci svetlobe, torej svetlobo nenehno prejemajo in jo lahko delijo naprej.

Ta duhovna bitja ne potrebujejo mesta prebivanja v vidnih stvaritvah. Ona so sedaj s svojo visoko stopnjo zrelosti usposobljena ustvarjati in oblikovati, kar sedaj tudi delajo za svojo-lastno blaženost. Rezultat tega je, da so t(akšn)i planeti napolnjeni z izjemno ljubkimi stvaritvami. To niso zemeljske stvaritve, torej materialne in trde oblike, temveč so ustrezne le za bivanje bitij v duhovnih področjih, kakor tudi planeti brez svetlobe ne naseljujejo materialnih stvaritev, kljub temu pa so zaznavni tem bitjem, ker je tam prisotno vse, za čemer ta bitja v svojem stanju teme hrepenijo.

Pred njihovimi duhovnimi očmi nastajajo tudi zemeljske stvaritve, ker njihova volja, njihovo hrepenenje po tem, naredi, da te stvaritve postanejo vidne, le, da niso na voljo v materialni stvarnosti. In to za bitje predstavlja trpljenje, biti v hrepenenju po nečem, vendar tega pred seboj nikoli ne prijeti in ne občutiti (materialno), razen le v domišljiji. Na ta način mu postane jasna minljivost zemeljskega, tako, da se hrepenenje po tem samodejno naučijo nadvladati-premagati, saj brez, da je ono premagano, bitje nikoli ne more vstopiti v sfere Svetlobe.

Toda v stanju popolnosti je ustvarjanje in oblikovanje stvari nekaj drugega.... To so duhovne stvaritve, ki nimajo nobene zveze s stvarmi, ki so na Zemlji zaželjene. Različni planeti so torej prebivališča za duše, ki so zapustile Zemljo in se nahajajo na različnih stopnjah zrelosti. In obstaja na milijone in milijarde zvezd (planetov) tako različne moči svetlobe, da resnično prav vsaka duša najde (sebi) primerno prebivališče, da se, glede na njeno stopnjo zrelosti lahko razvija naprej, tako, da je samo volja bitja odločilna, ali bo razvoj navzgor opravila v krajšem ali v daljšem času.

Bog ne bo pustil nobenega bitja, da pade in mu vedno znova nudi možnosti razvoja tudi zunaj Zemlje, torej v onostranstvu. Vendar se neizkoriščeno življenje na tej Zemlji nikoli ne more povsem nadoknaditi.... saj le na Zemlji bitje s pravilno uporabo volje lahko doseže stanje popolnosti, ki mu prinaša največjo dediščino nebeškega Očeta.... "postati Božji otrok"....

Obstajajo neštete stopnje blaženosti, ki jih bitja na poti razvoja navzgor v zvezdah lahko dosežejo. Vendar nikoli ne bodo mogli uživati te ​​blaženosti, ki je "pripravljena" za Božjega otroka. V ta namen je Bog človeku dal življenje na Zemlji, da bi si on, vse dokler ima svobodno voljo, s čimer sta mu moč in milost brezmejno na voljo, lahko izboril najbolj vzvišeno.... postati Božji otrok.... Ker kar ta beseda pomeni, si vi ne morete predstavljati.... Pa vendar morate tudi brez tega znanja živeti življenje na Zemlji, da bi si v popolnoma svobodni volji, že na Zemlji prizadevali doseči "združitev" z Bogom, da bi nekoč postali najbolj blažena bitja za vso večnost. AMEN